Svakim danom sve više srećem osobe (od 7 do 107 godina), koje me zaustavljaju ispred zgrade, po marketima ili me kontaktiraju preko društvenih mreža i traže savet kako da postanu programeri. Zato sam rešila da napišem ovaj tekst kako bi objasnila neke stvari i podelila svoje iskustvo sa budućim kolegama.
Prvo, preskočimo formalnosti one preko telefona ili ispred zgrade. “Dobar dan… Dobar dan. Ja sam taj i taj, Vi ste ta i ta..?” (kao iz “Balkanskog špijuna”).

Interesenti mi uglavnom prvo kažu šta su završili od škole, ili šta studiraju, ali ujedno i izraze želju da se oprobaju u IT svetu, jer kako kažu “programiranje je glavna profesija 21. veka“. Ja bih na to dodala da programiranje omogućava fleksibilno radno vreme, dinamičnost, visoku platu, mogućnost rada kako iz kancelarije tako i od kuće, rad sa klijentima u inostranstvu i opuštenu radnu atmosferu.

Nije presudno ko je šta završio od srednje škole, ili ako je na primer diplomirao na ekonomskom fakultetu, kao moja prijateljica, pa sada želi da se bavi programiranjem, ali smatram da je svakako za nijansu lakše ljudima koji su ipak išli u neku elektrotehničku školu ili visoku tehničku.
Iz ličnog iskustva, u početku bilo mi je naporno, jer blago rečeno za četri godine na časovima informatike i fakultetu posle nisam ništa “korisno” – konkretno naučila, sve je to bilo copy-paste, po nekom zastarelom programu. Znači i ja sam krenula od same nule, što je dobro, jer sam sa većom pažnjom prišla materiji i krenula od najsitnijeg elementa, odnosno taga (< />).
Upravo sam odgovorila na pitanje, ko se može baviti programiranjem?
– Svako ko ima želju da proba, ali dalji razvoj zavisi od upornosti i istrajnosti.

Šta je potrebno za početak (pored dobre volje)?

• Engleski jezik;
• Internet;
• Računar.

Engleski jezik: Jako bitna stavka! Kucanje koda, sintaksa sve je na engleskom. Za programere početnike dovoljno je osnovno poznavanje jezika, zbog kucanje koda naravno. Kada govorimo o informatičarima sa diplomom pretpostavlja se da napredno poznaju jezik, a kada je reč o Seniorima koji rade direktno sa klijentom engleski mora biti savršen (maternji).
Iz svog primera, neka opšta komunikacija iz škole mi nije nešto mnogo značila, pa sam krenula sa poslovnim engleskim jezikom. I tako danima vežbajući, slušajući komunikaciju između softverskih inženjera i klijenata u kompaniji (Software Research and Development) vremenom stupila u direktnu konverzaciju.

Internet: Imala sam “zanimljiva” iskustva sa dva naša provajdera, ali neću o tome danas, to je nova tema, opširna. Za početak bitno je imati neki računar i internet.

Računar. Išavši sa nekim “budućim programerima” u kupovinu, shvatila sam da dosta zavisi od finansijskih mogućnosti. Što se tiče brenda računara ima dosta zanimljivih modela i cene su pristupačne, ali to je zasebna oblast i nova tema.

Šta je još zanimljivo početnicima?

Kako početi?
To je pravo i konkretno pitanje koje traži i direktan odogovor. Zato budući programeri spremite se! Počinje se sa HTML-om. Znam, potpitanje glasi “šta je to HTML”? HTML je osnovni jezik koji služi za definisanje web stranica i čine ga elementi, koji se obeležavaju tagovima (oznakama), i sadržaj. Sama reč HTML je skraćenica od HyperText Markup Language, što u slobodnom prevodu znači jezik za označavanje hiper teksta. Bitno je da znate da HTML nije programski jezik. Da biste se bavili web dizajnom morate znati HTML.
Moje iskustvo je jako pozitivno, i prvi put sam učila nešto korisno iz informatičkog sveta i primenjivo. Lako se savladava, iako ima dosta elmenata i bitnih činjenica. Ovo je u najkraćim crtama, a opet dovoljno za početak. Kada početnici savladaju osnove HTML-a, obično mi se ponovo obrate sa sledećim pitanjem. Šta je sledeće? Tamo gde ima mogućnosti za proverom znanja, sa ljudima iz kraja ili preko Skyp-a, pošaljem im mini test i uputim ih na sledeći korak, a to je CSS.

CSS (Cascading Style Sheets) možemo da kažemo da je to stilski jezik koji omogućava dodavanje različitih stilova HTML elementima kao što su: veličina i vrsta slova, pozadinske boje, okviri, položaj elemenata, margine. CSS ima daleko veće dizajnerske mogudnosti od čistog HTML-a. Zato je danas CSS gotovo nezamenjljiv u dizajniranju Web stranica. Današnje Web stranice dele se na: HTML deo koji definiše sadržaj (strukturu) Web stranice, CSS deo koji definiše izgled Web stranice (kao na primer boja slova, pozadine, margine), JavaScript deo koji definiše dinamiku Web stranice.
Prednosti CSS-a:
Olakšava pisanje Web stranica. Štedi prostor na hostu. Brže otvaranje stranica (jedna CSS datoteka se može primeniti na više HTML stranica). Jednostavnije, brže i sigurnije održavanje i HTML i CSS dokumenata. Jednostavnija prenamena Web stranica za različite tipove brauzer-a i uređaja (npr. mobilni telefoni, TV ).
Ovo su ukratko i smernice kojim redom šta treba učiti. Naravno postoje dobri tutorijali, online knjige i kursevi koji su nova tema. Bitan je i sledeći korak kada se savlada CSS koji nema smisla bez znanja HTML-a, a to je JavaScript.

JavaScript je najpopularniji skriptni jezik na Internetu kojeg podržavaju svi poznatiji pretraživači (Internet Explorer, Mozilla, Firefox, Netscape, Opera). Cilj kreiranja JavaScript jezika bio je dodati interaktivnost HTML stranicama. Skriptni jezici su jezici manjih mogućnosti, koji se sastoje od izvršnog računarskog koda, obično ugrađenog u HTML stranice. JavaScript je interpreter, što znači da se skripta izvršava odmah naredbu po naredbu, bez prethodnog prevođenja (compiliranja) celog programa i kreiranja izvršne datoteke. JavaScript je javno raspoloživ skriptni jezik (nije potrebna licenca za korišćenje).

SAVET: treba početi mirno, bez nekog velikog pritiska i opterećenja i onda će sve doći na svoje. Lagano! Baš kao što ja polako privodim kraju ovaj “savetnički tekst” uz lagani doručak sa Mr. X-om (našim klijentom koga ne smemo da imenujemo), dok on posmatra izalazak Sunca u Beogradu, a ja smirnjaj dana i Mesec u NewYork-u, preko Skype-a. Još jedan od dokaza da svako ko je postao uspešan programer nije pogrešio u odabiru karijere. Evo nas tu smo, zahvaljujući web aplikacijama pobedili smo razdaljinu veću od 10.000 km i spremamo se polako za novi radni dan, novi kod, koji otvara vrata neke nove tehnologije.

Gledam svog psa Tita koji spava na ethernet kablu i kao Lajka možda baš u ovom trenutku sanja da leti svemirom. Ako bi se naglo probudio iz sna i prekinuo internet konekciju SVE bi stalo! Danas, savremene informaciono-komunikacione tehnologije postale su nezamenjivi deo svakodnevnog života.

Zato, drago mi je kada se neko ne bavi banalnim dilemama (“Koje cipele da obujem, crvene ili žute ..?), nego pokaže interesovanje i postavi sebi ili/i meni pitanje iz programiranja, i to baš ispred zgrade, na ulici. Onda sam sigurna da ovaj svet ide u pravom smeru i svestan je da je IKT (Informaciono-komunikacione tehnologije) kao najširiji pojam, softversko inženjerstvo i programiranje kao jedan njegov deo, put “buduće budućnosti”.